Počinjem da lečim sebe - prestajem da lečim bolest!

Ovo je možda najvažniji pristup koji sam naučila na svom putu vitalnosti i boljeg zdravlja. Počinjem da lečim sebe - prestajem da lečim bolest. Ili još bolje: Počinjem da negujem sebe - prestajem da negujem bolest!

I čim sam to odlučila, bilo mi je bolje. Pristup, odnos, stav. To sve ja određujem sama. Ja određujem svoj pristup prema sebi i prema stanju u kome se moje biće nalazi, određujem svoj odnos i gradim stav. Od toga zavisi da li će mi biti dobro ili ne. Od mene i od onoga što sam ja izgradila u svom pristupu, u svom odnosu i u svom stavu. TO NIKAD NIJE SPOLJA - TO IDE UVEK IZNUTRA; TO NIKAD NIJE OKOLINA - TO SMO MI. UVEK SAMO MI.

Onog momenta kada ovo razumemo - možemo da primenimo. Veoma je jednostavno.

Jedino što je potrebno je svest o pristupu: lečimo čoveka, a ne bolest! I to naravno, celog čoveka! Kada lečim samo svoju kožu izolovano od celine mog bića koje se sastoji od fizičkog tela, emotivnog tela, duhovnog tela i mentalnog tela, ne dolazim do željenog rezultata - jer na taj način samo zalečujem posledice stanja u kome se moje biće nalazi, a koje se manifestuju na određeni način, u mom slučaju stanje koje je medicina nazvala "psorijaza", a manifestuje se uglavnom kao promene na koži u vidu ljuspica i lezija.

Zauzimam holistički pristup - holizam – celoviti pristup ljudskom zdravlju, pri čemu se ne leči samo bolest ili određeni oboleli organ, već osoba – imajući u vidu celovitost, odnosno nedeljivost njenog psihičkog i fizičkog tela. Ljudski organizam nije mehanizam složen od delova koji deluju zasebno, već celina koja funkcioniše po principu uslovljenosti uzajamnog i skladnog delovanja.

Kako osvestiti da li lečimo sebe ili bolest? Čim to razumemo, usvojimo, ukapiramo - tada primenjujemo - na putu smo ka rešenju.

Potrebno je da posmatramo. Ukoliko smo u stanju da se "izdvojimo" iz sebe i da posmatramo šta radimo, šta izgovaramo, kako to radimo i kako izgovaramo - to je najbolji način da postanemo svesni kakav je naš odnos prema sebi i prema stanju u kome smo.

Međutim, ako ipak nemamo dovoljnu objektivnost - vežbajmo posmatrajući druge: šta i kako govore o sebi, šta i kako govore o drugim ljudima. Bez kritike i osuđivanja, molim! Samo smo pasivni posmatrači i primećujemo. Šta primećujemo?

Žalbe, pravdanja, prebacivanje odgovornosti na doktora, mamu, decu, šefa...., opet pravdanja, još više kukanja... Verbalno, mentalno, emotivno, psihički i fizički preživljavanje trauma usled stanja u kome se osoba nalazi.

Šta je najupadljivije da nam ukaže da li je u pitanju odnos lečenja bolesti ili lečenja čoveka? Slede primeri, neki navodi kako to osoba zvuči kada leči (ili neguje) bolest, a kako zvuči kada leči, tj. neguje SEBE, SVOJE BIĆE U CELOSTI.